Ne postoji bolji primer koji opisuje nekadašnji i sadašnji Partizan. Aktuelno rukovodstvo u oktobru prošle godine preuzelo je klub iz Humske, najpre u svojstvu Radne grupe, i zateklo je gomilu problema.

Kvalifikacije za LK: Na meču Brondbi – Vikingur R, naša kladionica nudi kvotu 1.90 za igru ug 4+.

Među njima i astronomske plate pojedinih fudbalera koje su u totalnom neskladu sa izdanjima na terenu. Usledila je svojevrsna čistka, a preživeo ju je jedino Aldo Kalulu. Ako plata zakasni, tu je da prvi zapreti tužbom i ponavlja da nema nameru da ide pre isteka ugovora. Razumljivo, uslove kakve ima u Beogradu teško da bi mogao da dobije u bilo kom drugom kutku planete.

I tu dolazi do sudara svetova – pređašnjeg i aktuelnog Partizana. Kalulu na mesečnom nivou košta klub 63.000 evra. Poređenja radi, momci poput Milana Roganovića, koji je nedavno potpisao novi ugovor igraju za 5.000 evra.

I njihova plata zavisi od izdanja na terenu odnosno broja odigranih utakmica. Primanja mladih igrača crno-belih se praktično ne razlikuju. Mesečna plata skače posle 25 odigranih mečeva (najmanje 45 minuta na terenu) na 7.500 evra, a posle 50 utakmica na 10.000 evra.

S druge strane, Aldo Kalulu taj novac inkasira za dva ili tri dana, a da ne mora da radi ništa. I kad se suma od 5.000 evra pomnoži sa 11, koliko ima igrača na fudbalskom terenu, dolazi se do proste računice da fudbaler iz DR Kongo košta Partizan (kompanija MaxBet generalni sponzor) više od celog jednog tima.

Ovakve pojave dovele su klub iz Humske do dubioze u kakvoj se danas nalazi. I to je jedan od razloga zbog kojih je aktuelno rukovodstvo bilo prinuđeno da sprovede svojevrsnu fudbalsku plazmaferezu i da pročisti organizam od štetnih materija.