Uspavani posle prednosti i kazna. Gol plusa je prokockan za samo dva minuta, a onda u nastavku pored šansi komšije su odnele tri boda. Srbija je pala na ispitu, Mađarska naplatila greške i loš učinak.
Ovakvim pristupom se ne može gurati napred. Odbrana postaje baš problem, pored tri štopera i rivali koriste „pukotine“. Par loših procena, ispadanja iz igre i reakcija donele su neuspeh. Boli poraz, ali fali nit da budemo moćniji u završnici.
Selektor Dragan Stojković želi taktiku Mančester sitija, držanje poseda, lepotu u igri… Ne može za to je potreban vrhunski kvalitet, konstantna dobra forma, pa ploča mora da se menja za nedelju kada je važno samo pobediti Litvaniju u Kaunasu.
Neki naši bitni igrači su u padu, ne liče na sebe. Nije ovo Piksijeva družina koju smo do novembra gledali. Falila je izgleda takmičarska „glad“ i još neke važne formule da se dođe na nivo kada je srušena Portugalija u Lisabonu. Daleko smo od tog „plesa“ za pamćenje. Ili mi više želimo, nego što objektivno možemo.
Sledi popravni za dva dana. Redovi treba da se zbiju, neke stvari „preseku“, da se savlada Litvanija koja na svom terenu nije naivan rival. Uverila se u to Crna Gora (2:2) i tri koraka su važna za „orlove“. Onda da pokušamo da se revanširamo Mađarskoj u Budimpešti (14. oktobara) i dođemo na korak do Nemačke posle predstave sa Crnom Gorom (17. oktobara).
Srbija može i treba bolje, kao u prošlim kvalifikacijama za Katar. Vreme je da se pouke izvuku i propusti ne ponavljaju.