Jasno je kao dan. Crvenoj zvezdi nije mesto u Ligi šampiona! Kada se kolo pre kraja podvuče crta, jasno je da su zalutali na elitnu scenu po brojnim parametrima, a najvažnijim kvalitetom tima.

LIGA ŠAMPIONA: Real dočekuje Napoli (21:00), a kvota naše kladionice na pobedu Madriđana je 1.80.

Najavljivali su kule i gradivo, a na kontu samo „jedna mrvica“. Malo za ulaganja u našim uslovima. Šest poraza u nizu za dve godine. I ne samo to, svako učešće donosi manji učinak. U prvoj sezoni četiri boda (remi sa Napolijem i pobeđen je Liverpul), druga sezona (pobeda nad Olimpijakosom) i aktuelana (bod protiv Jang Bojsa).

PROMAŠAJI NA SVIM NIVOIMA

Od Baraka Bahara su u junu napravili ikonu. Reklamiralo je rukovodstvo da je dovelo jednog od najboljih mladih trenera u Evropi. Nije mnogo pokazao, promašio je put, stalno rotirao, menjao uloge… Predstava u Bernu je bila bolja od ostalih, ali se sreća zaslužuje. Želeo je na sve ili ništa… Izgubio je kredite, kao i rukovodstvo. Sportski sektor zaslužuje minus i naravno da pokažu odgovornost, s pre svega sportski direktor Mitar Mrkela i tehnički direktor Marko Marin. Krivica je i kod generalnog direktora Zvezdana Terzića, što je aminovao poteze. Sve se srušilo kao lego kocke. Teorija je jedno, smo je teren važan.

Mnogo se očekivalo od pojedinačnog učinka. Prosto pojedinci ne mogu više. Postoji limit, vidi se da njihovi potezi ne donose prednost. Možda veliki broj stranaca ne oseća dres koji nosi. Ni odgovornost koji taj isti dres nosi sa sobom. Pisati ispisnice nije lako, zbog ugovora, ali neka „nova krv“ je potrebna.

NIJE VAŽNO SAMO DA SE PLATI

Odavno nije sve samo u visini budžeta. Kopenhagen ima manji budžet od Zvezde, pa je pobedo Mančester junajted. Šta reći za Šahtjor? Ostvaren je podvig, a igraju u Hamburgu sa većinom domaćih igrača. Nije važno samo da se plati, već izabrati prava pojačanja.

Da ne idemo redom, većina pojačanja su promašena, nisu dovoljno dobro skautirana. Bolje da je sve drugačije koncipirano, ali kada su promašene dve evropske sezone, onda je jasno da ne valja rabota. „Bacanje“ miliona samo za titulu u Srbiji verovatno nije bio jedini plan. Sada ostaje nastavak trke sa Partizanom. Mnogo je loših procena poslednjih godina, a naći ekstra napadača je za crveno-bele kao naći iglu u plastu sena.

ŠKOLOVANJE NEDELJKOVIĆA

Jedan mali plus sa zakašnjenjem je školovanje Koste Nedeljkovića. Veliko iskustvo za momka, rođenog 2005. godine, kao i Jovana Mijatovića.

Bili su na sceni, mogli su više, kao i Vladimir Lučić. Produkti iz mlađih kategorija su se borili, a u nastavku sezone treba da im se posveti veća pažnja da napreduju.

Sada je loptica na vrhu piramide, ali najčešće taktika je jasna: „Vreme leči rane“… Ove evropske rane su baš duboke.