Poraz Srbije od Mađarske (1:2) u petom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. godine ogolio je još jednu razliku između dva nacionalna tima. Pored defanzivnih problema koji su hronični u igri „orlova“, selektor Srbije Dragan Stojković nema osovinu koju poseduje njegov kolega Marko Rosi, strateg Mađara.
Reč je o igračima koji igraju u domaćem šampionatu. U sastavu Srbije koji je u četrvrtak uveče izašao na megdan Mađarima nije bilo nijednog fudbalera iz Superlige. Samo jedan presedeo je meč na klupi – Stefan Mitrović iz Crvene zvezde.
1:11 U DOMAĆIM SNAGAMA
S druge strane, heroji u redovima severnih komšija bili su golman Deneš Dibuš i strelac prvog gola Barnabas Varga. Obojica nose dres Ferencvaroša i nalaze se u strašnoj formi. Pored njih, selektor Mađarske Marko Rosi na teren je poslao još trojicu rezervista iz domaće lige – Atilu Fiolu iz Videotona, Mihalja Katu iz MTK i Kevina Čobota iz Ujpešta.
Na klupi su šansu čekali, ali je nisu dočekali golmani Patrik Demjen (MTK) i Peter Šapanoš (Pakš), Krištofer Horvat, Gabor Šalai i Soma Šuhodovški iz Kečkemeta, kao i Žolt Kalmar iz Videotona.
Dakle, odnos početnih snaga iz domaćeg šampionata na početku meča bio je 2:0, na kraju utakmice (kada se u obzir uzmu igrači iz domaćih liga koji su igrali) 5:0, a u ukupnom broju fudbalera u protokolu čak 11:1 za Mađare.
Naravno da je prednost Dragana Stojkovića to što ima fudbalere veće klase, makar na papiru, i što oni nastupaju za zvučnije klubove nego Mađari, ali evidentno je da Srbiji nedostaje domaća supstanca, odnosno igrači iz Superlige. Pitanje koje se postavlja je ima li ih dovoljno da bi uopšte konkurisali za Piksijev tim, a to zaista nije krivica selektora.
Njegova obaveza je da možda bolje prečešlja domaće dvorište i da proba da nagradi one koji su u dobroj formi, bez obzira na to čiji dres nosili. Zašto da makar poziv ne dobiju Kristijan Belić ili možda Nemanja Stojić i njegov imenjak Nemanja Tošić? Ili bilo koji drugi igrač koji je po ukusu selektora, a čija forma je u uzlaznoj putanji.
AKO MOŽE PEŠIĆ…
Nije li Svetislavu Pešiću, selektoru košarkaša, lakše što ima makar trojicu (to je četvrtina tima) koja su do juče igrala zajedno ili jedan protiv drugog i odlično se poznaju? Reč je o Ognjenu Dobriću, Filipu Petruševu (ovog leta napustili Zvezdu) i Aleksi Avramoviću (Partizan).
Postoji ogroman paradoks kada je reč o Superligi Srbije i A reprezentaciji. Naša liga trenutno je 13. u Evropi, a nacionalni tim nam je 14. na Starom kontinentu, a 25. na planeti. Reklo bi se da su tu negde po rangu. Zbog čega onda broj reprezentativaca iz domaćeg šampionata i onih koji igraju u inostranstvu nije ni blizu proporcionalan mestu koje liga i reprezentacija zauzimaju u Evropi?