Težak je period iza sebe imao košarkaš Partizana. Zbog povrede šake je propustio veliki broj utakmica, a čak je bio lišen i potencijalnog nastupa za reprezentaciju Srbije na Evrobasketu. Ipak, u razgovoru sa njim može da se zaključi da su nedaće iza njega.
Veliki je put Aleksa Avramović prešao kako bi se domogao statusa evroligaša. Sve je počelo u Čačku, gde je, prema običaju, prao ruke u Moravi, da bi njegov dalji razvoj bio pomalo turbulentan. Selidba u Beograd, pa povratak u rodno mesto, te potpuna košarkaška afirmacija.
Presudni momenat u njegovoj karijeri se, bez ikakve sumnje, dogodio 2016. godine, kada je kao član Borca u zemunskoj dvorani „Vizura“ tamošnjoj Mladosti ubacio čak 47 poena. Bila je to sezona iz snova za sjajnog košgetera i zahvaljujući njoj je bio „lansiran u orbitu“.
Usledili su angažmani u inostranstvu. Italija i Španija su mesta gde je sticao reputaciju i iskustvo i gde je bio pripreman za najbolju evropsku košarkašku pozornicu, na kojoj se prvi put pojavio noseći dres beogradskih crno-belih.
Nažalost, na debi u Evroligi je morao malo da pričeka. Doživeo je tešku povredu šake zbog koje je odsustvovao šest meseci. Ipak, prva utakmica u tom takmičenju je za njega bila kao iz snova, pošto je bio junak pobede Partizana protiv Fenerbahčea u Istanbulu.
U međuvremenu je Aleksa Avramović postao miljenik navijača, pre svega zbog borbenosti i energije kojom odiše na terenu. Kada on postavi visoki presing, teško se lopta prenosi s jedne na drugu polovinu.
Zbog svega navedenog smo odlučili da porazgovaramo sa Čačaninom, kako bi za čitaoce MaxBet sporta podelio svoje impresije o boravku u redovima najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba.
SPREMNI NA SITNE UPALE
Kako se osećate posle povrede? Da li postoji neki bol u šaci?
– Ne baš. Sigurno je da ruka nije 100 posto spremna, a bol je kratkoročna. Doktori su i rekli da bi fizioterapeuti trebalo da se spreme na sitne upale koje će da budu prouzorkovane intenzivnim treniranjem i intenzivnim korišćenjem te ruke. Normalno je da ponekad zaboli na dan ili dva, pa posle prođe. Osetio sam malo bol posle utakmice sa Bajernom Potrebno mi je neko vreme da uđem u ritam, da budem onaj pravi. Jednostavno, potrebno je samo malo strpljenja.
Kako ste provodili vreme dok ste odsustvovali zbog povrede?
– Dosta sam trčao. Najviše sam vremena provodio sa kondicionim trenerima i fizioterapeutima, na individualnim treninzima. Svakodnevno sam trčao, radio vežbe koje sam mogao… Bez uključivanja te ruke koja je bila povređena. Iskreno, pet godina nisam kondiciono bio na ovako dobrom nivou. Mogu da izdržim mnogo više napora nego pre. Super se osećam što se toga tiče. Očigledno je da mi je potrebna rutina, da osetim teren, ali to će da dođe uskoro, nemam sumnje u to.
Jasno je da vam je potrebno nešto vremena kako biste „namestili ruku“ posle dugotrajnog odsustva. Kakav je osećaj bio kada ste stali na liniju za slobodna bacanja protiv Fenerbahčea, s obzirom na to da vam je to bila prva utakmica ove sezone, a ulog tako veliki?
– Jednostavno, to je bio trenutak utakmice kada nisam osećao neku tremu ili nesigurnost. Znao sam da su bili bitni penali za izjednačenje, za 72:72. Za ova druga dva za pobedu sam znao da je dovoljno da ubacim jednu. Nisam imao nikakvu tremu.
GLEDAMO SEBE
Partizan se konačno vratio u formu i ponovo počeo da pobeđuje?
– Dobro je što nas je krenulo i što smo vezali pet pobeda. Počeli smo ponovo da igramo dobru košarku. Uživamo na treningu, intenzitet je veliki, mnogo se jako radi. Dolazi nam Monako koji je prvi na tabeli, ima jak tim. Kako smo dobili Fenerbahče dok je bio prvi, tako ćemo i Monako. Idemo napred, gledamo sebe, imamo izvanredan individualni potencijal, svih 12 igrača imaju neku dobru karakteristiku ofanzivnu ili defanzivnu. To sve lepo izgleda, a sa podrškom navijača je to druga pesma.
Da li ste radili sa loptom dok ste bili povređeni?
– Sa loptom sam uglavnom radio samo sa nepovređenom, levom rukom. Što se tiče desne, kada sam je polomio, osećao sam veliki bol, pa je jedini strah koji sam imao je da će da me boli kada je budem koristio sa loptom kasnije. Kada sam shvatio da ne boli, onda je sve bilo lakše. Išao sam „do daske“ što bi se reklo. Šta ćeš, teška povreda. Prva u životu i odmah „bam!“ – pauza od šest meseci. Eto, samo se nadam da neće opet da se desi.
Kakvi su bili vaši utisci u momentu kada ste dolazili u Partizan?
– Željko me je pozvao i vrlo brzo smo se dogovorili. Sve što je bilo dogovoreno, ispunjeno je u tom periodu od kada me je zvao do danas – moj individualni napredak, timski uspeh, povratak u Evroligu. Konačno smo tu gde jesmo.
Deluje da ste vi i trener Željko Obradović izgradili poseban odnos. Da li je to možda zbog toga što ste obojica iz Čačka?
– Normalan odnos imamo Željko i ja. Kao što imaju i drugi igrači sa njim. Nema tu nekog specijalnog odnosa. Svi imamo isti status i isti cilj.
Otkako ste u Partizanu, kod Željka Obradovića, stil igre vam se drastično promenio. Ranije ste bili klasični košgeter, a sada mnogo više učestvujete u organizaciji napada, pritom vam je i odbrana drastično unapređena?
– Odbrambeno sam najviše napredovao. Jeste, promenio mi je i poziciju, stavio me na plejmejkera, gde igrač ima mnogo više odgovornosti. Kažem, posle velike povrede, baš taj segment moram da vratim na staro. Svako ko je dovoljno talentovan može da postigne koš. Sad, posle povrede, najvažnije mi je da se povežem sa terenom, sa saigračima, jer je to najvažnije za jednog plejmejkera.
Kako je izgledao taj proces promene?
– Svaka promena i vid napretka su dobri. Još više bih voleo da unapredim tu igru. Smatram da svaki igrač može da beskonačno unapredi svoju igru, pa zbog toga duboko verujem da mogu da budem još bolji kako budem trenirao.
Cela Evropa je videla snimak kako se Željko Obradović izdire na vas, uzvikujući vaše ime tokom jednog tajmauta. Kako ste vi doživeli tako odjednom stečenu popularnost?
– Primetio sam kako se narod šali i zabavlja. Ako je narodu to lepo, naravno, nemam nikakav problem s tim. Prioritet je košarka, a ako se neko šali i zeza i ako će narodu da bude lepo, da će to da donese smeha i zabave. Super. Onda sam još srećniji. Oni su još napravili i gif i – vozi! (smeh).
Da li unutar tima šalite ponekad sa time?
– Uvek. Kad čujemo da se neki navijač to prodere tokom zagrevanja, pa kada uđemo u svlačionicu neko se prodere isto i tako…
Da li se ponekad uplašite kada se Željko Obradović naljuti?
– Nikad. Svako ima svoju emociju i to je normalno. Svakako, on gleda da mi igrači postanemo bolji. Baš sam komentarisao sa jednim saigračem kako je nebitan način na koji on to interpretira, već da je ključno što on želi da ti postaneš bolji igrač i da izvuče maksimum iz tebe. Možeš da se ljutiš ili ne, meni je važno šta će da mi kaže sa košarkaške strane. Kako da ja napredujem.
Momenat kada ste definitivno „kupili“ navijače Partizana je bilo u jednom „večitom derbiju“ kada ste Crvenoj zvezdi dali 33 poena. Kakav je bio osećaj posle toga?
– Dobar je bio osećaj. Postoji zanimljiva pozadina te priče. Mislim da je tome prethodilo najgorih sedam dana treniranja u mojoj karijeri. Nisam mogao da se sastavim. Nisam znao da predriblam loptu preko pola. Katastrofa, užas. Još sam bio nešto nervozan, ništa me nije htelo. I samo se „otčepilo“. Kada sam izašao na teren, pucao sam iz svih oružja.
MILJENIK NAVIJAČA
Otkako ste se oporavili od povrede i vratili u pogon, navijači Partizana jedva čekaju da uđete u igru. To su potvrdili i protiv Bajerna kada su se gromoglasno radovali dok ste čekali da izvršite izmenu. Da li vam znče takve stvari?
– Verovatno su prepoznali tu neku iskrenu emociju kod mene, pošto dajem hiljadu odsto na terenu i van njega. Uvek se slikam sa navijačima, posvećujem im pažnju, potpisujem autograme… Ljudi plaćaju kartu da dođu da nas vide i sigurno neću da se pokondirim i da pobegnem od njih kući. Samo jednom sam morao da odem i to kada mi je bila slava, pa sam žurio (smeh). Mislim da je publika to prepoznala i ja joj stvarno zahvaljujem na tome. To je za mene dodatni motiv i obaveza da se u najboljem svetlu predstavim navijačima.
Vi ste igrač koji se hrani takvom atmosferom, pošto važite za dosta energičnog igrača?
– To je mnogo lep osećaj, ponese te publika, ali odmah moraš to da zaboraviš zbog taktičko-tehničkih stvari na terenu. Kako da ti kažem, nisam igrao šest meseci pred publikom i generalno sada imam viška energije. To je sve normalno, to je sve proces. U budućnosti ću da budem stabilniji i hladniji. Stvarno, ponavljam, hvala im puno na svemu, potrudićemo se da ih usrećimo.
Deluje da ste jedan od onih koji će da učini sve za pobedu. Često se potrudite da iznudite neki faul, a na internetu je čak popularan snimak na kome se vidi kako pokušavate da špijunirate jedan tajmaut protivnika?
– Naravano da ću da uradim sve za pobedu. To će ti svako reći. Samo mi je važno da se pobedi, a način me ne zanima. Primera radi, utakmica protiv Fenera nije bila nimalo lepa za oko, ali se piše pobeda, pa smo sada na 7-9, a ne na 6-10.
Prošle sezone ste protiv Bursaspora promašili zakucavanje koje bi verovatno osiguralo pobedu Partizana i plasman u narednu fazu Evrokupa. Kako ste doživeli sve to?
– To je najnapetija utakmica u sezoni i mnogo je teško da se igra plej-of na jednu pobedu. Bursa je bila dobar tim. Bilo nam je teško, ali opet, šta je meni bilo mnogo bitno? Nismo promenili glavu, mentalitet i vratili smo se brzo u ritam, igrali finale ABA lige… Evidentno je da sam položio tu loptu, bilo bi sedam razlike, bilo bi tri poseda, ne bi imali šanse da se vrate. Velika žal ostaje posle toga, mnogo smo razočarali navijače, ali, šta je, tu je.
KOŠARKAŠKI PORAZ
Da li Vam je trener nešto rekao posle toga?
– Ništa. Prosto, niko nikome ništa nije zamerio. Imali smo, naravno, analizu utakmice, ali to je to. Iskreno, ako je neko morao da bude tragičar, najbolje je bilo da sam to bio ja. Dobro sam izneo to breme. Takve stvari gase karijere. Toliko može psihološki da utiču na nekog igrača. Nije bilo lako, ali je pomoglo je to što je brzo došla sledeća utakmica, pa moraš da ideš dalje. Bili smo svesni da je to bio košarkaški poraz i mi smo „prosuli“ utakmicu, ali na košarkaški način. Navijači su znali da smo se borili, oni nas nijedne sekunde nisu nipodaštavali, već su nam dali maksimalnu podršku, što nam je mnogo pomoglo u nastavku sezone.
Primetili smo da ljubite loptu dok izvodite slobodna bacanja. Čini nam se da to ranije niste radili=
– Evo sledeći put neću da je ljubim (smeh). Ne znam. Nema neke pozadine.
Deluje da je potrebno vreme da „namestite ruku“, tačnije šut.
– Šut sigurno nije nameštan, ali biće. Mislim, nikada nisam bio čist šuter kao recimo Anđušić ili Panter, da ne promašuju kada su sami. Nikada nisam bio takva vrsta šutera. Jednostavno, kroz trening i dizanje samopouzdanja šut će da dođe na mesto. Tako verujem da će da bude i kod mene. Samo da pogodim dve ili tri trojke na utakmici, pa će sve da krene lakše – završio je Aleka Avramovi razgovor za naš portal.
PROČITAJTE JOŠ:
Ooo my god?! Čime je ova neznalica zaslužila ovoliki novogodišnji intervju? To Zvezdi pto je dao ti 32 koša to je tad pa kooo znaaa kad!
Naš je Aleksa bolji od Kampaca…živi bili pa videli!
Prodao veru za večeru ljakse. Tačno vidiš po glasu da nije muško i nema karakter. Onaj piskav ženski glasić govori o gomilama estrogena u tom biću.