Srpski i evropski rukomet kao luk i voda… Ne idu zajedno! Potrebna je sveža „krv“

(od izveštača MaxBet Sporta iz Minhena)

Luk i voda. Ili srpski i evropski rukomet. Jednostavno, te stvari se ne nadopunjuju, Potpuno su suprotne. Jedne s drugima ne idu. Razilaze se u osnovi.

AFRIČKI KUP NACIJA: U sredu od 18 igraju Maroko – Tanzanija, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu Maroka 1.31.

U sportu je lako. Vrediš onoliko koliki si ostvario rezultat. Naši rukometaši su 19. u Evropi i tu se završava svaka priča o tome kako su igrali u Nemačkoj.

Utisak je samo opravdanje za neuspeh. Pogled na konačnu tabelu govori o tome koliko su „orlovi“ dobri.

Nisu dobri.

MILOSAVLJEV NAJVIŠE RAZOČARAO

Nema laži, nema prevare. Ne ide ovako. Možda su za ovaj olimpijski ciklus koji su proveli radeći sa selektorom Tonijem Đeronom individualno i ekipno napredovali, ali taj napredak nije plodonosan. Nije 19. mesto na EP u Nemačkoj nešto što uliva bilo kakvu nadu.

Onaj u koga se „gledalo kao u Boga“ je bio najveće razočaranje. Imao je Dejan Milosavljev samo jedno dobro poluvreme na ovom šampionatu (protiv Islanda). Premalo za nekog ko je među dva najbolja golmana na svetu. Nema nikakve dileme da može neuporedivo bolje, samim tim je Milosavljev i najveći tragičar u redovima „orlova“.

Tragičari mogu da budu još Petar Đorđić koji je promašio najvažnije šuteve i odlični pivot Dragan Pešmalbek posle čijeg jedinog promašaja na čitavom šampionatu, protiv Crne Gore (u kontri za plus dva), i potom njegovog isključenja, kola su krenula nezadrživo nizbrdo.

PODBACILA VEĆINA BEKOVA

Tu se ne završava krug. Zbirno – tragičari su i bekovi. To se ne odnosi na Kosa, Kojadinovića i Borzaša.

Radi vreme za Miloša Kosa, debitanta, koji ima 21 godinu. Grešio je, ali ovo mu je bilo veliko iskustvo. Očekuje se da bude mnogo bolji. Debitant je i desni bek Uroš Kojadinović koji je pokazao da ima „štofa“ za velika takmičenja. Iz negativnih kritika izuzimamo i Uroša Borzaša. Nije debitant, ali nije on kriv što nije u dovoljnoj meri iskorišćen. Za to je kriv selektor Toni Đerona.

Ostali bekovi – usponi i padovi. Svi su oni neuporedivo iskusniji od Kosa i Kojadinovića, pa na njih pada i veči teret neuspeha. Morali su bolje Kukić, Đorđić, Milosavljević, Orbović i Vejin.

Kad vam podbace jedan od dva najbolja golmana na svetu i najiskusniji bekovi, onda ne može da se očekuje rezultatski uspeh. Onda je brodolom i razumljiv i očekivan. Koprcali su se naši igrači, ali na kraju su upali u mrežu „ribara“ sa Islanda i posle toga nisu uspeli da se izdignu u utakmicama sa Mađarskom i Crnom Gorom.

ISPRAVAN JE SAMO JEDAN PUT

Posle svakog neuspeha postavlja se isto pitanje: Šta dalje? Nema tu mnogo mesta za izgovore – reprezentaciji Srbije je potrebna sveža krv. Jednostavno, neophodno je da se Savez ili sadašnji (a možda i budući) selektor zahvali nekim igračima. Nema nikakve dileme da više ovoj selekciji ne mogu da doprinesu na pravi način Ilija Abutović, Predrag Vejin, Petar Đorđić i Miloš Orbović.

U novi olimpijski ciklus treba da se uđe sa nekoliko mladih igrača. Na desnom krilu na vrata reprezentacije kucaju Mateja Dodić, na desnom beku, uz Kojadinovića koji je već tu, Uroš Mitrović (sada član Tuluza), levi bek Nikola Zečević, pivot Luka Rogan, levo krilo Marko Srdanović, srednji bek Vukašin Antonijević, verovatno bi već sada igrao srednji bek Stefan Dodić, MVP EP za juniore, da nije bio povređen.

Srbija mora da okrene list i hrabro zakorači u novi olimpijski ciklus. Ne može budućnost da se gradi na lošoj sadašnjosti. Potrebni su novi igrači. Ne može se mnogo gore od 19. mesta u Evropi.