Prisutan je u košarci, ali ne u punom kapacitetu. Ne svojom krivicom, nego zbog narušenog zdravlja. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag – Duško Vujošević.
Sada je posle brojnih titula stiglo i ogrmno priznanje – Udruženje košarkaških trenera dodelilo mu je nagradu za životno delo.
– Naravno da je značajna. Znak da je nečiji radni opus bio uspešan, dolazi od esnafa, u tom smislu je ova nagrada rado dočekana. Verujem da su oni ljudi koji su to predložili to uradili s najboljim namerama – rekao je Vujošević u emisiji „60 minuta s Vladom i Acom“ na MaxBet radiju.
MOGUĆ POVRATAK NORMALNOM ŽIVOTU
Karijera se iznenada prekinula.
– U mom slučaju je specifično što sam se razboleo, ovaj posao sam počeo rano da ga radim, ne vodeći računa o zdravlju. Kod mene se taj šećer rano pojavio, nisam se s njim na vreme suočio i stvorio je posledice, ugrozivši mi bubrege, zbog čega idem na dijalizu.
Međutim, ukazala se šansa za dolazak mnogo lepših dana.
– Postoji mogućnost za transplataciju, onda bih mogao u punom obimu da se vratim normalnom životu, ali i normalnom poslu. To mi je jedan od ciljeva.
Svako ima svog učitelja, pa i Vujošević.
– Najviše sam naučio od Ace Nikolića. Bio mi je profesor na Višoj trenerskoj školi. Napravio sam grešku kad sam s Partizanom osvojio drugu titulu, hteo je da dođe za savetnika u Partizan, ja to, uz neke savetnike i nadobudne, nisam prihvatio. Bez obzira na to ostali smo u dobrim odnosima.
NEISPUNJENI SNOVI
Nekada su značajni treneri bili u malim sredinama, sada ih je sve manje.
– Upravo se setih Gagića iz Bora, Špileta iz Leskovca, Vučićevića iz Čačka… Bila je velika zemlja, izdefinisan sistem finansiranja vrhunskog sporta, bile su pare za sale, treninge, igrače i trenere, košarka je bila nacionalni sport, bila je prestižna stvar igrati u Radničkom iz Kragujevca. Nisu rat samo bombe i mrtvi, već i rušenje mnogo čega, pa i rušenje sistema i takvog sporta iz tog perioda. Duh vremena je drgačiji.
Još u njemu ima neostvarenih ciljeva i mladalačkih snova.
– Nisam sve ispunio, uvek se žali za nečim. Možda ću neke snove tek da ispunim, ako odradim tu transplataciju.
Stranac u košarkaškoj reprezentaciji Srbije, trener ili igrač? Nema Duško Vujošević dilemu:
– Sad u fudbalu nemamo stranca, pa reprezentaciji dobro ide… Ne treba nam stranac, reprezentacija se igra sa strašću. Košarka koja je bila nacionalni sport, i tu je negde još, mora da se igra s domaćim igračima Kad su treneri u pitanju – ne. Imamo mi i svojih mladih i perspektivnih trenera, ali i starih dokazanih trenera.
PROČITAJTE JOŠ:
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.